Себиљ

Себиљ или себил (тур. себил) је арапска реч у значењу „пут”, али као израз означава добротворну, врло стару институцију, фонтану посебног облика на трговима, на којој је себиљџија захватао воду из корита и бесплатно напајао жедне.^[1]

У Турској постоји велики број себиља, нарочито Истанбулу, али и ван Турске у многим другим државама у којима већину становника чине муслимани или су некада припадале Османском царству. Међу најпознатијим себиљима је Сарајевски себиљ који је један од симбола Сарајева.^[2]

Историја

Домовина себиља је Арабија. У Турској данас постоји велики број себиља, највише у Истанбулу али и другим градовима. Сматра се да се најстарији себиљ налази у граду Коња у Анадолији.

Унутар себиља је у почетку радио службеник, себиљџија, чији је yадатак био да пуни посуде водом и дели их жедним пролазницима.

Градња себиља на просторима Балкана почела је доласком Османлија. Главни град Босне и Херцеговине, Сарајево, одувек је био познат по себиљима, чесмама и шадрванима из којих су се чистом водом освежавали становници града и путници намерници. Верује се се да је у Сарајеву постојало око 300 себиља, од којих је данас сачуван само један, чувени Сарајевски себиљ.^[1]

Сарајевски себиљ

Себиљ на Башчаршији је једини објект те врсте у Сарајеву. Оригинални себиљ у центру Башчаршије, урађен у псеудо-отоманском стилу, изградио је босански везир Мехмед-паша Кукавица 1753. године. Тај себиљ се налазио нешто ниже од данашњег и изгорео је у пожару 1852. Године 1891. обновљен је по нацрту чешког архитекте Александра Витека и премјештен на данашwе место. Овај део Башчаршије се често назива и трг голубова".^[2]

Копије сарајевског себиља су као пријатељски поклон добили Београд, Загреб, Рим и Нови Пазар. У Србији су себиљи изграђени још у Сјеници^[1] и Тутину.^[3]

Види још

Референце

^ ^а ^б ^в „Sebilj-Fontana iz perioda Osmanlija”. A1-Net Novi Pazar. 2018-12-10. Приступљено 2025-10-01.
^ ^а ^б „Sebilj, mjesto gdje se vijekovima napajaju žedni”. radiosarajevo.ba. 2019-10-25. Приступљено 2025-10-01.
^ „Sebilj na trgu “Šemsudina Kučevića””. SNEWS. 2021-10-11. Приступљено 2025-10-01.

Овај чланак везан за архитектуру је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

43° 51′ 35″ С; 18° 25′ 53″ И / 43.859720505° С; 18.431258693° И / 43.859720505; 18.431258693

[:0-1] а ^б ^в „Sebilj-Fontana iz perioda Osmanlija”. A1-Net Novi Pazar. 2018-12-10. Приступљено 2025-10-01.

[:1-2] а ^б „Sebilj, mjesto gdje se vijekovima napajaju žedni”. radiosarajevo.ba. 2019-10-25. Приступљено 2025-10-01.

[3] „Sebilj na trgu “Šemsudina Kučevića””. SNEWS. 2021-10-11. Приступљено 2025-10-01.

[1]