Putovanje misli..., Beograd 2017.pdf

Сећања, успомене, мемоари припадају историјским изворима који на мање или више поуздан, објективан начин приказују личну визију појединих догађаја. Временска дистанца са које се догађаји посматрају може утицати да се прошлост боље систематизује и сагледа у светлу нових фактора. С друге стране, године чине да се неки догађаји заборављају, памте у лепшем светлу, а често могу бити и изрежирани, најчешће несвесно или из личне сујете. Ретка су сећања која настају са великом временском дистанцом, а која могу истрпети критички суд у толикој мери као Успомене Делфе Иванић. 1 На толику поузданост овог извора утицали су начин на који је настао, метод записивања, као и редактура угледног професора Федора Никића. 2 Делфа Иванић је рођена у Подгорици 6. марта 1881, а умрла у Београду 12. августа 1972. године. Хуманиста, оснивач "Кола српских сестара", прва Српкиње која је добила медаљу "Флоранс Најтингејл" Међународног црвеног крста, неуморан борац за бољи положај жена, новинар и писац, друштвени радник, Делфа Иванић је имала толико богат и испуњен живот да би могао стати у неколико људских живота. 3 Њена биолошка, а касније још више усвојитељска породица обликовале су је у великог патриоту, у несебичну хуманитарну радницу која није штедела ни своје физичке ни умне снаге како би помогла српском народу. Смрти, болести, исцрпљујући рад, вечито неразумевање, нарочито од доброг дела мушке популације, као да су овој жени давали још већу снагу, мада је и инат био чест мотивациони фактор у намери да издржи све недаће. Неразумевање околине још је више мотивисало Делфу Иванић да помера друштвене норме и границе, бар за педаљ даље. Захваљујући огромној подршци коју 1 Архив Српске академије наука и уметности (даље: АСАНУ), сиг. бр. 14515/1-40, Заоставштина Делфе Ив. Иванића; АС (даље: АС), Varia 3494, Успомене Делфе Иванић.

Сажетак: Питањима која су предмет спорења, нарочито у црквеним круговима, у вези са животом и делом Доситеја Обрадовића, треба приступати узимајући у обзир контекст осамнаестовековне религијске просвећености и традиције хришћанског класицизма. Најважније Доситејево постигнуће, и уједно завештање, јесте његово остварење античке препоруке "Ничег превише", видљиво у различитим аспектима његове многоструке интелектуалне и културне делатности. ▶ Кључне речи: Доситеј Обрадовић, религијско просветитељство, хришћански класични хуманизам, природна теологија, антички идеал "Ничег превише", језичко питање, полемика "стари или нови", етика.

Suvišne reči. O intelektualcima i znanju. , 2016

Godišnjak grada Beograda, 2020

The article displays a General plan of Belgrade in 2021 (GP 2021), adopted in 2003, which initiated a decade of continuous planning of Belgrade, and was a new urbanistic approach after 2000. Unlike the conventional, the continuous planning is based on regular examinations of the need for changing and complementing the initial plan, with which its topicality is kept alive. In the article, the general procedure of making the initial GP 2003, and then the participation of the public was presented, as well as, the revisions of the plan made from 2005. to 2014. The research is based on the documentation from the Town Planning Institute archive, The Gazette of the City of Belgrade and the personal documentation of the author. In the one decade period, the GP 2003 has had four revisions of different volumes. The first, from 2005, was used for the involvement of complicated projects like the Ada Bridge and the Universiade sports village, which stands as Belville today, and the second, from 2007, was performed for the procurement of the location for the new USA embassy in Dedinje. The next, from 2009, served for accepting the initiative for the realization of 12 grand projects. The last, fourth revision, from 2014, was used for establishing the new concept of physical development of the central area of the city, with the reconstruction project of the Sava amphitheater, which is the Belgrade Waterfront today, as well as, for providing the possibility for constructing tall buildings across the city. For the concluding remarks, we show the specificity of the Belgrade practice of continuous planning, which fits in the European approach, but respects the domestic specialty, but was ended in 2016 with the adoption of the new plan document.

Cilj ovog ra da je da pri ka že sli ku ko ju je o Be o gra du osta vio Her man Vendel, ne mač ki isto ri čar, po li ti čar, pu bli ci sta i pi sac. On se uz Ger har da Geze ma na, Jo ze fa Ma tla i Aloj za Šma u sa ubra ja me đu zna čaj ne ute me lji va če ne mač ke sr bi sti ke i kro a ti sti ke, kao i afi r ma to re i pro pa ga to re srp ske kul tu re i ju žno slo ven ske dr žav ne za jed ni ce. U ra du će bi ti raz ma tra ni Ven de lo vi puto pi si Od Mar bur ga do mo na sti ra. Ju žno slo ven sko pu to va nje (Von Mar burg bis Mo na stir. Eine südsla wische Re i se) i Pu to va nje po Cr noj Go ri, za pad noj Sr bi ji, Bo sni, Her ce go vi ni i Dal ma ci ji (Von Bel grad bis Buc ca ri. Eine unp hi lo sop hische Re i se durch West ser bi en, Bo snien, Her ce go vi na, Mon te ne gro und Dal ma tien), od no sno oni de lo vi ko ji se od no se na auto rov bo ra vak u Be o gra du. Zna čaj ovih pu to pi sa se ogle da u to me što ih Ven del pi še bez pred ra su da i una pred za mi šlje nih ka te go ri ja. On Be o grad ne po sma tra na ste re o ti pan na čin, kao gra nič ni grad iz me đu Evro pe i Azi je, od no sno kao ka pi ju pre ma ima gi narnom Ori jen tu, već ga vi di kao deo Evro pe.

Заувек у Београду. Изгубљени бродови. Прилози познавању историје пловидбе, 2023

From the review by Dr. Milan Gulić: "The book Forever in Belgrade: Lost Ships is not only about Belgrade, nor only about ships, nor is it just some 'contributions to the knowledge of the history of navigation'. This book is much more than that. It is a witness to the duration , historical continuities and discontinuities, construction and destruction, life and death, success and failure. Better to say, this book delves deeply into the entire history of Serbia, following through the rivers and ships what its capital and the country and the people in general went through."

У раду се претпоставља да интеракција популарне културе, индустрије забаве и туризма у ери глобализације и потрошачког друштва производи нову врсту хетеротопија. Као индикативан пример узима се физичко смештање Средње земље, сегмента Толкиновог фикционалног света, у географски простор Новог Зеланда. Док је сам Толкин у више наврата назначио да се у природном крајолику Велике Британије налазе извори географије Средње земље, њено актуелно позиционирање настало је као последица глобалне популарности филмских адаптација дела Господар прстенова и Хобит у режији Питера Џексона. Локације коришћене током снимања филмова и неразмонтирани објекти изграђени у те сврхе на Новом Зеланду препознају се као хетеротопије, код Фукоа дефинисане као простори апсолутне другости и другачијег, места изван свих места, која ипак постоје у физичкој реалности. Испитује се у којој мери места опредмећења популарних фиктивних садржаја функционишу као хетеротопије и тежи се проширењу Фукоовог концепта кроз сагледавање удела индустрије забаве, популарне културе и туризма у креирању и рецепцији нових „других места”. Кључне речи: хетеротопије, Мишел Фуко, популарна култура, туризам, фикционални светови, Џ. Р. Р. Толкин, Средња земља, Нови Зеланд, Хобитон, конструкција Другости.

Култура: часопис за теорију и социологију културе и културну политику, 2018

Napredak

Криминалистичко-полицијски универзитет Београд (Србија)) У време бешчашћа, убрзања и грандоманије, када нам се учинило да су сви велики наративи потрошени и да је свет остао без идеја о којима вреди разговарати, појавила се књига академика Драгана Симеуновића Политика као уметност илузије. На први поглед топла, једноставна за читање, поступна и допадљива, испод слојева разборитог и мудрог умовања прикрива сложене, мисаоно језгровите и дубоке аналитичке синтезе схватања политике, удаљене од лакомислених и заводљивих тумачења елита. Аутор као врсни познавалац политичке праксе, како међудржавне тако и унутрашње, академски вешто открива механизме и невидљива правила функционисања политичких идеја и програма, стављајући у средиште интересовања појам илузије којом се тка сан о владавини народа. Политичка илузија, држава као илузија,