2004

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век; 21. век ; 22. век;
Деценије:	1980-е; 1990-е; 2000-е; 2010-е; 2020-е;
Године:	2001; 2002; 2003; 2004; 2005; 2006; 2007;
	2004 на Викимедијиној остави.
	[[Датотека:\|312px]]

2004. је била преступна година.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Јануар

13. јануар — Савет за борбу против корупције доставио је премијеру Зорану Живковићу и министру за привреду Александру Влаховићу извештај у коме анализира политику и приватизацију у Србији. Према овом извештају, у Србији је обаљено десет сумњивих приватизација.
25 јануар — У дворишту зграде Владе Србије постављена је спомен плоча убијеном премијеру Србије Зорану Ђинђићу.

Фебруар

4. фебруар — Драган Маршићанин (функционер ДСС), уз помоћ гласова социјалиста, изабран за председника Скупштине Србије и уједно постао в. д. председника Србије.
4. фебруар — Четири студента Харварда су основала друштвену мрежу Фејсбук из своје собе у студентском дому.

6. фебруар — Бомбаш самоубица детонира експлозив и убија 41 особу у Московском метроу.
6. фебруар — Председник САД Џорџ Буш оснива Комисију за обавештајне капацитете САД у вези са оружјем за масовно уништење, „Комисију за обавештајне податке о Ираку“: извештај из следеће године открива да је обавештајна заједница погрешила у скоро свим проценама.
7. фебруар — Лондонски клуб поверилаца отписао је 62% дуга Републици Србији.
7. фебруар — Иван Рибкин, руски опозициони председнички кандидат, нестао је на неколико дана, након што је изнео оптужбе против Владимира Путина - касније тврди да је био дрогиран и да је глумац у компромитујућем видеу.
11. фебруар — Отворен је Институт Сервантес у Београду (Шпански културни центар).
12. фебруар — Градска влада Сан Франциска, кршећи тадашње калифорнијске законе, издаје званичне дозволе за истополне заједнице као чин грађанске непослушности (Врховни суд Калифорније суспендује забрану 11. 3., бракови се поништавају 12. 8.; истополни бракови ће бити легализовани 2008. године).
15. фебруар — Свечаност у Орашцу поводом 200. годишњице почетка Првог српског устанка.
18. фебруар — Железничка несрећа у Нишапуру у Ирану: вагони са запаљивим материјалима и амонијум нитратом ударили су у село, у експлозији је погинуло скоро 300 људи.
20. фебруар — У Ирану, конзервативци побеђују на изборима за Меџлис (ирански парламент), након што је прошлог месеца око 2.500 реформиста, укључујући 80 чланова Меџлиса, добило забрану кандидовања.
22. фебруар — Борис Тадић изабран за председника Демократске странке.
23. фебруар — Суђење оптуженима за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковића у Будви почиње пред Специјалним судом у Београду.
24. фебруар — Руски премијер Михаил Касјанов је смењен (замениће га Михаил Фрадков, до 2007. године).
24. фебруар — Земљотрес у северном Мароку, близу Ал-Хосеиме - 628 мртвих.
25. фебруар — Радован Јелашић је изабран за гувернера Народне банке Србије.
26. фебруар — Авион са македонском делегацијом, предвођеном председником Борисом Трајковским, пада на брдо Хргуд код Стоца (БиХ).
27. фебруар — Шоко Асахара осуђен на смрт (погубљен 2018).
29. фебруар — Побуњеници заузимају Порт о Пренс, главни град Хаитија; председник Жан-Бертран Аристид подноси оставку, одлази из земље америчким авионом. Увече у град стижу амерички маринци, којима ће се придружити војници из других земаља, у јуну је уведена стабилизациона мисија УН МИНУСТАХ (до 2017).

Март

3. март — Скупштина Србије изабрала нову Владу Србије на челу са Војиславом Коштуницом, лидером ДСС. У Влади, поред ове странке, су Г17+ и коалиција СПО-НС. Влада је изабрана уз подршку посланика СПС-а, чији представници нису ушли у Коштуничин кабинет.
4. март — У пожару је горео манастир Хиландар.
4. март — Предраг Марковић (Г 17 +) изабран за председника српског парламента.
11. март — У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду 192 људи погинуло, а више од 1.400 повређено.
17. март — На Косову и Метохији избиле демонстрације Албанаца које су се претвориле у погром над Србима. У том погрому, који је трајао три дана, погинуло више особа а уништено је на десетине цркава и манастира.
26. март — У Београду убијен генерални секретар Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, Бранко Булатовић.
29. март — Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија су постале пуноправне чланице НАТО пакта.

Април

2. април — Хашки трибунал је објавио оптужнице против шест хрватских официра и бивших функционера у самопроглашеној Хрватској Републици Херцег-Босни (Јадранко Прлић и други, који се убрзо добровољно предају).
4. април — Расписани председнички избори у Србији за 13. јуни.
4. април — Референдум у Словенији о враћању основних права „Избрисанима“: излазност 31,55%, наспрам 96,05%.
4. април — „Црна недеља“: Махдијева армија свештеника Муктаде ел Садра почиње устанак у неколико градова у Ираку. Почиње и опсада Садр Ситија, шиитског подручја североисточно од Багдада, базе Махдијеве армије (до 2008).
4. април — Американци увече почињу Прву битку за Фалуџу - лоше припремљена операција траје до почетка маја, Ирачани се све више окрећу против окупације.
5. април — Елизабета II од Уједињеног Краљевства посећује Париз поводом обележавања 100. годишњице англо-француског споразума познатог као Антанта Срдачна.
17. април — Пуцњава у затвору УНМИК-а у Косовској Митровици између јорданских и америчких полицајаца, троје мртвих.
17. април — Нови лидер Хамаса, Абдел Азиз ел-Рантиси, такође је убијен израелском ракетом.
17. април — Иван Гашпарович је изабран за председника Словачке са 60% гласова, испред бившег премијера Мечијара који је водио у првом кругу.
18. април — Нови шпански премијер Хосе Луис Родригез Запатеро наређује повлачење из Ирака.
19. април — Коначна пресуда за генерала Радислава Крстића пред Хашким трибуналом: 35 година, уместо 46, за помагање и подстицање геноцида - таква дефиниција је први пут поменута у правоснажној пресуди.
20. април — Ђинђићев телохранитељ Милан Веруовић изјавио је на суђењу да су се током атентата чула три пуцња. Неколико припадника Жандармерије појавило се у судници носећи бивше мајице ЈСО.
20. април — Гравити Пробе Б (ГП-Б) је био сателитски експеримент за тестирање предвиђања опште релативности: геодетски ефекат и повлачење оквира.
20. април — Побуњеници у Ираку испалили су 40 граната на затвор Абу Граиб, убивши 22 затвореника.
21. април — Мордехај Вануну, израелски нуклеарни инжењер који је 1980-их открио свету израелско нуклеарно оружје, пуштен је из затвора где је служио казну за издају.
22. април — Катастрофа у Рјонгчону - железничка несрећа у Северној Кореји у којој је погинула 161 особа и приморала тамошње власти да потраже помоћ од Црвеног крста.
24. април — На Кипру одржани референдуми о Анановом плану за поновно уједињење острва: Кипарски Турци прихватају са 65%, али кипарски Грци одбијају са 76%.
26. април — Магнус Карлсен (13) постаје шаховски велемајстор.
27. април — Београдски таблоид „Курир“ објављује интервју са „Капетаном Џоом“ у којем оправдава Ђинђићево убиство.
28. април — У Лондону се отвара неофутуристички небодер 30 Сент Мери Екс, познат и као Корнишон.
28. април — Бранко Црвенковски изабран за председника БЈР Македоније (до 2009).

Мај

1. мај — Проширење Европске уније у чланство примљено 10 нових држава: Естонија, Кипар, Летонија, Литванија, Мађарска, Малта, Пољска, Словенија, Словачка и Чешка.
2. мај — Првооптужени за убиство премијера Зорана Ђинђића, Милорад Улемек Легија, предао се полицији у Београду.
31. мај — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет.

Јун

13. јун — Одржан први круг избора за председника Србије, у други круг улазе демократа Борис Тадић и радикалТомислав Николић.
15. јун — Милорад Улемек Легија је изјавио је у својству осумњиченог за учешће у убиству премијера Зорана Ђинђића Специјалном суду да је по налогу државних функционера, тајкуна и мафијаша пребацио преко границе 600 килограма заплењеног хероина.
26. јун — Након14 година поново кренули возови из Београда за Сплит и Ријеку.

27. јун — У другом кругу избора за председника Србије, Борис Тадић (лидер ДС) победио Томислава Николића (заменик председника СРС) и изабран за трећег председника Србије.

Јул

1. јул — Румунија увела визе за грађане СЦГ.
- Расписани локални избори. Одржаће се 19. септембра
2. јул — Kомитет УНЕСЦО-а за светско наслеђе донео је одлуку да се манастир Високи Дечани уврсти у листу светске баштине.
11. јул — Борис Тадић свечано ступио на дужност председника Србије.
13. јул — Млин домаће производње за млевење пластичних боца, чијом употребом би у Србији количина пластичног, готово неразградивог отпада могла да буде знатно смањена, представљен је у Београду. Млином су уништене пластичне боце које су волонтери неколико еколошких организација прикупили на Великом ратном острву.
- Непосредно пошто је хашка оптужница стигла у Београд, Горан Хаџић, бивши председник РСK, побегао из своје куће у Новом Саду у непознатом правцу. Kарла дел Понте оптужила је власти у Београду да су дозволиле да им Горан Хаџић „побегне испред носа“.

Август

13. август - Почела Олимпијада у Атини
17. август - Једногласно усвојени химна, грб и застава Србије. Осим црвено-плаво-беле тробојке, Скупштина је вратила старе симболе - грб Kраљевине Србије из 1882. године и химну „Боже правде“.

31. август — Почело извођење сведока одбране на процесу у Хагу против бившег председника Србије и СРЈ, Слободана Милошевића.

Септембар

1. септембар — Чеченски терористи заузели су школу у руском граду Беслану са више од хиљаду таоца.
3. септембар — У акцији ослобађања таоца у школи у руском граду Беслану 331 погинули, видети Талачка криза у Беслану.
4. септембар — Најмање 17 људи је погинуло, а више од 20 је рањено након што је испламистички бомбаш самоубица детонирао аутомобил бомбу у близини полицијске академије у ирачком граду Киркуку.^[1]
19. септембар — У Србији одржани избори за локалне самоуправе, али и избори за председнике општина и градоначелника.
23. септембар — Више од 3.000 особа је погинуло на Хаитију након што је ураган Жана изазвао велике поплаве и бујице блата.

Октобар

3. октобар — Ненад Богдановић изабран за градоначелника Београда.
5. октобар — У оквиру касарне Топчидер, испред подземног војног објекта Караш под неразјашњеним и контроверзним околностима погинула су двојица гардиста Војске Србије и Црне Горе: Драган Јаковљевић и Дражен Миловановић, познато под именом Случај Топчидер. [1]
6. октобар — Председник Јединствене Србије, Драган Марковић Палма, изабран је за првог градоначелника града Јагодине. Политичка партија Јединствена Србија, је у Јагодини, победила на локалним изборима, Демократску странку, која је имала свог кандидата на локалним изборима.

Новембар

2. новембар — Џорџ В. Буш победио на изборима за председника САД против демократе Џона Керија.
22. новембар — У Украјини су почеле демонстрације против наводног намештања на председничким изборима између актуелног премијера Виктора Јануковича и кандидата опозиције Виктора Јушченка.

Децембар

14. децембар — Пуштен је у саобраћај вијадукт Мијо, са 343 m највиши мост за возила на свету, који премошћава реку Тарн код места Мијо.
19. децембар — Почела је да емитује програм Телевизија Српске Православне Епархије жичке “Логос“. Телевизија Логос, је прва телевизијска станица Српске православне цркве.
26. децембар — Цунами у Индијском океану 2004.

Датум непознат

Википедија:Непознат датум — Тихвинска икона Пресвете Богородице је враћена из Чикага у Тихвински манастир Успења Пресвете Богородице.

Рођења

Јануар

2. јануар — Адриана Вилагош, српска атлетичарка (бацање копља)^[2]
4. јануар — Виктор Вембанјама, француски кошаркаш^[3]
9. јануар — Стефан Лековић, српски фудбалер^[4]
22. јануар — Марко Лазетић, српски фудбалер^[5]
31. јануар — Самед Баждар, српски фудбалер^[6]

Фебруар

19. фебруар — Мили Боби Браун, британска глумица^[7]
23. фебруар — Никола Ђуришић, српски кошаркаш^[8]

Март

13. март — Кори Гоф, америчка тенисерка^[9]

Јул

14. јул — Виктор Радојевић, српски фудбалер^[10]

Август

5. август — Гави, шпански фудбалер^[11]
17. август — Огњен Мимовић, српски фудбалер^[12]

Октобар

3. октобар — Ноа Шнап, канадско-амерички глумац^[13]

Смрти

Јануар

10. јануар — Александра Рипли, америчка књижевница^[14]
13. јануар — Кераца Висулчева, македонска сликарка. (*1913)
23. јануар — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920)
26. јануар — Михајло Бата Паскаљевић, позоришни и ТВ глумац. (*1923)^[15]

Фебруар

14. фебруар — Марко Пантани, италијански бициклиста. (*1970)
26. фебруар — Борис Трајковски, македонски председник. (*1956)

Март

28. март — Петер Устинов, британски глумац. (*1921)^[16]

Април

Мај

1. мај — Лојзе Ковачич, словеначки писац и педагог. (*1928)^[17]
29. мај — Ивица Шерфези, хрватски певач. (*1935)

Јун

2. јун — Николај Ђауров, бугарски оперски певач. (*1929)
5. јун — Роналд Реган, 40. председник САД. (*1911)^[18]
29. јун — Стипе Шувар, хрватски политичар. (*1936)

Јул

1. јул — Марлон Брандо, амерички глумац. (*1924)^[19]
3. јул — Андријан Николајев, совјетски космонаут. (*1929)^[20]
28. јул — Франсис Крик, енглески биолог. (*1916)^[21]

Август

29. август — Владимир Велебит, хрватски политичар. (*1907)

Септембар

12. септембар — Михаило Ћуповић, српски песник са Златибора. (*1934)

Октобар

8. октобар — Жак Дерида, француски филозоф. (*1930)^[22]
10. октобар — Кристофер Рив, амерички глумац. (*1952)^[23]

Новембар

2. новембар — Тео ван Гог, холанђански редитељ, убијен. (*1957)^[24]
11. новембар — Јасер Арафат, палестински политичар. (*1929)^[25]

Децембар

8. децембар — Дајмбег Дарел, амерички гитариста, хеви метал групе Пантера, убијен.(*1966)
19. децембар — Рената Тебалди, италијанска оперска певачица. (*1922)
23. децембар — Нарасима Рао, индијски политичар. (*1921)^[26]
31. децембар — Жерар Дебре, француско-амерички економиста, Нобеловац за економију 1983. (*1921)^[27]

Нобелове награде

Види још

Референце

^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Vremeplov: Carigradskim protokolom naloženo da Turci napuste Beograd”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-09-04.
^ „Adriana Vilagoš”. Olimpijski komitet Srbije (на језику: српски).
^ „Victor Wembanyama”. Eurobasket LLC.
^ „Stefan Leković”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^ „Marko Lazetić”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^ „Samed Bazdar”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^ „Millie Bobby Brown”. IMDb.
^ „Nikola Djurisic”. Eurobasket LLC.
^ „Coco Gauff”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).
^ „Viktor Radojevic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^ „Gavi”. int.soccerway.com (на језику: енглески).
^ „Ognjen Mimovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^ „Noah Schnapp”. IMDb.
^ „Alexandra Ripley”. IMDb.
^ „Mihajlo 'Bata' Paskaljevic”. IMDb.
^ „Peter Ustinov”. www.britannica.com (на језику: енглески).
^ enciklopedija, Hrvatska. „Kovačič, Lojze”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).
^ „Ronald Reagan”. IMDb.
^ „Marlon Brando”. IMDb.
^ „Andriyan Nikolayev”. www.britannica.com (на језику: енглески).
^ „Francis Crick”. NobelPrize.org.
^ „Jacques Derrida”. www.britannica.com (на језику: енглески). 9. 1. 2025.
^ „Christopher Reeve”. IMDb.
^ „Theo van Gogh”. IMDb.
^ „Yasser Arafat”. IMDb.
^ „P.V. Narasimha Rao”. www.britannica.com (на језику: енглески). 31. 1. 2025.
^ „Gerard Debreu”. www.britannica.com (на језику: енглески). 27. 12. 2024.

[1] Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Vremeplov: Carigradskim protokolom naloženo da Turci napuste Beograd”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2025-09-04.

[2] „Adriana Vilagoš”. Olimpijski komitet Srbije (на језику: српски).

[3] „Victor Wembanyama”. Eurobasket LLC.

[4] „Stefan Leković”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).

[5] „Marko Lazetić”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).

[6] „Samed Bazdar”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).

[7] „Millie Bobby Brown”. IMDb.

[8] „Nikola Djurisic”. Eurobasket LLC.

[9] „Coco Gauff”. Women's Tennis Association (на језику: енглески).

[10] „Viktor Radojevic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).

[11] „Gavi”. int.soccerway.com (на језику: енглески).

[12] „Ognjen Mimovic”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески).

[13] „Noah Schnapp”. IMDb.

[14] „Alexandra Ripley”. IMDb.

[15] „Mihajlo 'Bata' Paskaljevic”. IMDb.

[16] „Peter Ustinov”. www.britannica.com (на језику: енглески).

[17] , Hrvatska. „Kovačič, Lojze”. Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).

[18] „Ronald Reagan”. IMDb.

[19] „Marlon Brando”. IMDb.

[20] „Andriyan Nikolayev”. www.britannica.com (на језику: енглески).

[21] „Francis Crick”. NobelPrize.org.

[22] „Jacques Derrida”. www.britannica.com (на језику: енглески). 9. 1. 2025.

[23] „Christopher Reeve”. IMDb.

[24] „Theo van Gogh”. IMDb.

[25] „Yasser Arafat”. IMDb.

[26] „P.V. Narasimha Rao”. www.britannica.com (на језику: енглески). 31. 1. 2025.

[27] „Gerard Debreu”. www.britannica.com (на језику: енглески). 27. 12. 2024.

[1]