1850
година
1850. је била проста година.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1850 на Викимедијиној остави.
| |
Догађаји
уреди
Јануар
уреди- 18. јануар — У Аустријском царству организовано је 16 регимената жандармерије са по 1000 припадника.
- 18. јануар — Дон Пацифицова афера: Британци послали флоту да блокира луку Пиреј (блокада окончана у марту након постигнутог компромиса).
- 20. јануар — Из Енглеске кренула МекКлирова арктичка експедиција у потрагу за Франклиновом изгубљеном експедицијом из 1845.
- 28. јануар — Хенри Клеј је представио америчком Конгресу компромис из 1850.
- 31. јануар — Октроиран Пруски устав: дводомним парламентом у Пруској управљају богаташи (трокласно бирачко право) и јункери а крајњу власт има монарх.
Фебруар
уредиМарт
уреди- 9. март — Xианфенг ("Универзални Просперитет") је нови ћинговски цар Kине; влада до 1861 у сенци Тајпиншке, Нианске и других побуна.
- 12. март — Побуњени муслимански Kрајишници заузели Бихаћ.
- 18. март — Kнез Александар Kарађорђевић одобрио Пројекат устројенија Артиљеријске школе (данас Дан војног школства Србије).
- 19. март — Основана фирма за експресну пошту Америкен Еxпрес која је касније ушла и у финансијске услуге.
- 20. март — У Ерфурту по пруској иницијативи заседа парламент за немачку федерацију (Ерфуртска унија).
- 28. март — Бечки књижевни договор о заједничком језику Срба и Хрвата.
- 31. март — У Ла Маншу потонуо пароброд РМС Ројал Аделаиде са 250-300 људи.
Април
уреди- 4. април — Лос Ангелес проглашен градом (иначе је основан 1781), 11 дана касније и Сан Франциско (осн. 1776).
- 12. април — Вук Kараџић изабран за дописног члана Берлинске академије наука.
- 12. април — Папа Пио IX. се вратио у Рим (од децембра 1848. био у избеглиштву у Напуљској краљевини); француски гарнизом му чува световну власт до 1870.
- 16. април — Погинуло преко 200 војника који су марширали преко висећег Ангерског моста у Француској.
- 19. април — Клаyтон–Булверов уговор између САД и Велике Британије о неутралности предложеног Никарагванског канала.
- 22. април — Донет је Закон о влади и заштити Индијанаца, који је довео до присилног рада многих америчких староседелаца у Калифорнији, поред регулисања услова запослења и редефинисања криминалних активности и казни. Закон је одиграо кључну улогу у спровођењу геноцида у Калифорнији, у коме су хиљаде индијанаца убијени или поробљени од стране белих досељеника током калифорнијске златне грознице[1].
Мај
уреди- 7. мај — Законом о савезном новцу уведен швајцарски франак (раније је углавном коришћен страни новац, уз кантонални и банкноте приватних банака).
- 15. мај — Масакр на Крвавом острву убиство аутохтоног становништва Калифорније од стране коњице досељеника острву у Клир Лејку. Део ширег прогона америчких староседелаца, познато као калифорнијски геноцид[2].
- 25. мај — У Лондонски Зоо врт стигао нилски коњ Обаyсцх, први у Европи од староримских времена.
- мај — Париско министарство спољних послова наложило свом амбасадору у Цариграду да истакне француска права на одбрану привилегија "Латина" (католика) у Светој земљи, жалећи се да их "Грци" (православни монаси с руском заштитом) истискују из светих места.
Јун
уреди- 1. јун — У Аустрији издате прве поштанске маркице.
- јун — Устанак Срба у околини Видина; устаници желе прикључење Србији. Током године избија и устанак у неким селима око Ниша, Лесковца, Врања и Kуле; у гушењу побуна Омер-паша Латас запалио 200 села.
Јул
уреди- 2. јул — Први рат за Шлезвиг: мировни уговор Данске и Пруске.
- 9. јул — Сејид Али Мухамед „Баб“ погубљен у Табризу јер је тврдио да је пророк (Бахаизам).
- 9. јул — Милард Филмор је инаугурисан за 13. председника САД, након смрти Закарија Тејлора.
- 16/17. јул — Вилиам Кранч Бонд и Џон Адамс Випл снимили у Харварду прву дагеротипију звезде (Веге).
- 24. јул — 25. јул — Битка код Иштеда
- 25. јул — Битка за Истед је одлучујућа данска победа над Шлезвиг-Холштајн.
Август
уреди- 4. август — Омер-паша Латас стигао са царским ферманом у Сарајево, од босанских првака тражи безусловно провођење Портиних захтјева. Сарајево постаје средиште ејалета умјесто Травника, Херцеговина враћена у цјелину Босне.
- 14. август — У Уједињеном краљевству донесен Закон о јавним библиотекама - општине добиле право да их оснивају.
- август - Џон Ваткинс Брет положио први подморски комуникациони кабл испод Ла Манша, али неуспешан.
Септембар
уреди- 9. септембар — Kалифорнија постаје 31. и слободна држава САД. Ово је део Kомпромиса из 1850. између северних и јужних интереса.
- 9. септембар — Организоване територије САД Нови Мексико (до 1912) и Јута (до 1896).
- 9. септембар — Компромисом из 1850. трећина територије на које је Тексас полагао право (данас делови Колорада, Канзаса, Новог Мексика, Оклахоме и Вајоминга) је прешло под федералну управу у замену за преузимање дуга од 10 милиона долара тексашког дуга пре његове анексије.
- 18. септембар — Kомпромис из 1850.: Kонгрес САД донео Закон о одбеглим робовима који морају поштовати и грађани слободних држава САД.
- 29. септембар — Јосип Јурај Штросмајер постављен у Ђакову за сремско-босанског бискупа.
- 29. септембар — Папском булом Универсалис Еклесиае је обновљена католичка црквена хијерархија у Енглеској и Велсу.
Октобар
уреди- 27. октобар — У одрону на градилишту Семериншке железнице погинуло 14 радника.
- октобар — Његош у Бечу: прегледа га чувени лекар Шкода; разрешио са аустријским властима питање увоза оружја, цар Николај I га није желео примити; посредује у спору између патријарха Рајачића и епископа Атанацковића[7].
Новембар
уреди- 29. новембар — Закључен је споразум Оломуцке пунктације.
Децембар
уреди- 3 - 23. децембар — Прва рунда Дрезденске конференције о обнови немачке савезне владе.
- 24. децембар — У Јужној Африци почиње Осми Xоса рат, познат и као Млањенијев; Хотентоти сутрадан масакрирали хришћане који су их позвали на прославу Божића.
- децембар — Тајпиншки устанак почиње мањим окршајем у коме су побуњеници однели победу - побуна ће трајати до 1864, проузрочиће 20-30 милиона мртвих, углавном од куге и глади.
Рођења
уредиАприл
уреди- 12. април — Николај Голицин, руски политичар.
Мај
уреди- 21. мај — Ђузепе Меркали, италијански вулканолог и сеизмолог. († 1914)
Јун
уреди- 15. јун — Ђорђе Вајферт, српски привредник. († 1937)
- 24. јун — Херберт Киченер, британски фелдмаршал
Јул
уреди- 9. јул — Иван Вазов, бугарски књижевник
Децембар
уреди- 4. децембар — Луиђи Кадорна, италијански маршал
- Википедија:Непознат датум — Милан Антоновић, српски архитекта. († 1929)
Смрти
уредиЈул
уреди- 2. јул — Роберт Пил, премијер Уједињеног Краљевства.
- 9. јул — Закари Тејлор, 12. председник САД.
Август
уреди- 26. август — Луј-Филип I, француски краљ
Децембар
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ Massacring Indians and Ejecting Spanish Speakers, Harvard University Press, 2022-06-14, стр. 208—241, ISBN 978-0-674-27615-4, Приступљено 2025-08-26
- ^ AULT, ALICIA (2007-10-10). „FDA User Fees Renewed; Law Seeks Accountability”. Cardiology News. 5 (10): 6. ISSN 1544-8800. doi:10.1016/s1544-8800(07)70381-0.