Дан државности Хрватске

Дан државности је годишњи државни празник и национални дан који се слави 30. маја у Хрватској у част конституисања првог модерног вишестраначког Хрватског сабора 1990. године. Као национални дан и државни празник, то је нерадни дан за све државне службенике и већину радне снаге са седиштем у Хрватској.[1]

Дан државности
Хрватске заставе за Дан државности, 2007.
ЗначењеГодишњица конституисања Хрватског сабора 1990. године
ОбележаваХрватска
Датум30. мај
ПразновањеПородична окупљања, роштиљи, пикници, параде
Учесталостсваке године

Иако не постоје строги или утврђени облици прославе повезани са празником, обично се слави на отвореном. Дан се обично обележава породичним окупљањима, пикницима, роштиљима, церемонијама подизања заставе и интонирања химне, као и цивилним и војним парадама на петогодишњице или десетогодишњице.

Историја

уреди

Дана 30. маја 1990. године, сазван је први модерни вишестраначки хрватски парламент, након парламентарних избора у Хрватској 1990. године. Дана 25. јуна 1991, након референдума о независности одржаног 19. маја 1991, Хрватска је прогласила независност, али због преговора о Брионском споразуму, стављен је тромесечни мораторијум на спровођење одлуке и Сабор је прекинуо све преостале везе са Југославијом 8. октобра 1991. године.[2]

30. мај се од 1990. до 2002. године обележавао као Дан државности.[3] Влада Ивице Рачана је 2002. године померила Дан државности на 25. јун, а 30. мај се обележавао као дан сећања (радни) под називом Дан Хрватског сабора.[4] 8. октобар је био празник, Дан независности од 2002. до 2019. године, када је проглашен даном сећања (радним).[5]

Словенија је истовремено прогласила независност од Југославије, а њен Дан државности поклопио се са Даном државности Хрватске, 25. јуна. Дана 14. новембра 2019. године, Хрватски сабор је усвојио нови закон о празницима и вратио Дан државности на 30. мај.[5] Претходни датум, 25. јун, био је приписан Дану независности, који је постао радни дан сећања, а сам је померен са 8. октобра.

Активности и прославе

уреди

Типичне државне активности укључују говоре председника Републике Хрватске и других достојанственика, као и обележавање рата у Хрватској.[6][7] Прва војна парада Оружаних снага Републике Хрватске одржана је у насељу Јарун 1995. године.[8][9]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Dan državnosti ponovno će se slaviti 30. svibnja, a uvodi se novi blagdan i neradni dan 18. studenog”. Večernji list (на језику: хрватски). 14. 11. 2019. Приступљено 17. 11. 2019. 
  2. ^ „Odluka Sabora Republike Hrvatske o raskidu državno-pravne sveze s ostalim republikama i pokrajinama SFRJ (8. listopada 1991.)” [Decision of the Parliament of the Republic of Croatia on the termination of all state and legal ties with other republics and provinces of SFRY (8 October 1991)]. Povijest saborovanja (на језику: Croatian). Croatian Parliament. 8. 10. 1991. Приступљено 25. 6. 2011. 
  3. ^ „Dan državnosti – Tri rođendana: Svaki datum ima povijesno značenje za Hrvatsku”. Večernji list (на језику: Croatian). 24. 6. 2011. Приступљено 25. 6. 2011. 
  4. ^ Croatian Parliament (21. 11. 2002). „Zakon o blagdanima, spomendanima i neradnim danima u Republici Hrvatskoj”. Narodne novine (на језику: Croatian) (136/2002). Приступљено 25. 6. 2011. 
  5. ^ а б „Dan državnosti ponovno će se slaviti 30. svibnja, a uvodi se novi blagdan i neradni dan 18. studenog”. Večernji list (на језику: хрватски). 14. 11. 2019. Приступљено 17. 11. 2019. "Dan državnosti ponovno će se slaviti 30. svibnja, a uvodi se novi blagdan i neradni dan 18. studenog". Večernji list (in Croatian). 14 November 2019. Retrieved 17 November 2019.
  6. ^ „Hrvatska proslavila Dan državnosti”. Poslovni dnevnik (на језику: Croatian). 26. 6. 2009. Приступљено 25. 6. 2011. 
  7. ^ „Dan državnosti: Ivo Josipović, Jadranka Kosor i Luka Bebić na Ovčari”. Jutarnji list (на језику: Croatian). 25. 6. 2011. Приступљено 25. 6. 2011. 
  8. ^ Gjenero, Davor. „Hrvatska parada i konfuzna poruka susjedima”. balkans.aljazeera.net. 
  9. ^ „Vojna parada pobunjenih Srba u Slunju lipnja 1995. godine”. vojnapovijest.vecernji.hr.