Булгарија
Булгарија, служебно Република Булгарија, јест држава в Јужној Европє. Лежи в източној чести Балкан и граничи с Румунијеју на сєверу, Србијеју и Сєверноју Македонијеју на западу, Грецијеју и Турцијеју на југу и Чрным морјем на изтоку. Булгарија имаје површину в 110994 км² и јест 16. највелика држава в Европє, а јеј насељенје јест 6951482 људиј[2]. Софија јест главны и највеликы град Булгарије, ине велике грады сут Пловдив, Варна и Бургас.
bulg.: България | |
 | |
 | |
| Obča informacija | |
|---|---|
| Polna nazva | Република Булгарија bulg.: Република България |
| Himn | Мила родина |
| Glavny i najbolši grad | Софија |
| Služebne jezyky | булгарскы[1] |
| Državna forma | унитарна парламентска република |
| Statistika | |
| Plošča | 110,993.6 km² (103 město) |
| Naseljeńje |
|
| Valuta | Evro (EUR) |
| Časova zona | |
| Kod ISO 3166 | BG |
 | |
| Koordinaty: 42°41′N 23°19′E / 42.683°N 23.317°E | |
Једным из првых сполоченств на оземјах соврєменној Булгарије была неолитична Карановска култура, ктору датовајут 6500 роками до нашеј еры. С 6. по 3. столєтја до нашеј еры област была мєстом битв меджу давными траками, персами, келтами и македонцами, что скончило с завојеванјем оземиј Римскоју империјеју в 45 року нашеј еры. Послє ослабјенја Римској империје впады племен в туте оземја вратили се. Коло 6. столєтја на тутых оземјах осєлили се ранне словјани. Полуномадне давни булгари втргнули в област в концу 7. столєтја и основали Прво булгарско царство в 681 року. Оно прєвладывало бољшестју Балкан и значно овлывнило на словјанске културы чрєз развој кирилице. Прво булгарско царство трвало до ранего 11. столєтја, когды бизантијскы цєсар Басилејос 2. завојевал и разставил јего. Успєшно булгарско повстанје в 1185 року основало Друго булгарско царство, кторо досегло својего врха при Ивану Асену 2. (1218–1241). Послє реда умарјајучих војн и феудалных споров царство разпало се в 1396 року и прєшло под османску владу близ на 5 столєтиј.
Послє росијско-туречској војны 1877–1878 роков јавила се третја и тутчасна булгарска држава. Многи етнични булгари были внє границ новој државы, что побудило иредентичне настројенја в Булгарији, кторе привели к нєколикым војнам с јеј сусєдами и сојузу с Нємцијеју в обојих свєтовых војнах. В 1946 року Булгарија стала честју совєтского Източного блока и стала једнопартијноју социалистичноју државоју. Комунистична партија оддала свој монопол на владу послє повстаниј 1989 рока и дозволила многопартијне изборы. Послє Булгарија сдєлала прєход до демократије и трговој економикы. С адопције демократичној конституције в 1991 року Булгарија јест унитарна парламентска република из 28 областиј с высокым ступњем политичној, административној и економичној централизације.
Булгарија входи в Организацију сјединьеных народов (с 1955 рока) и Европејскы сојуз (с 2007 рока). Валута Булгарије од 1. jануара 2026 јест Евро, булгарскы лев буде се ограничено приjмати за плату до 1. фебруара ового лєта.
Административно дељенје
pravitiБулгарија подраздељаје се на 28 областиј:
- Благојевград (bulg.: област Благоевград)
- Бургас (bulg.: област Бургас)
- Варна (bulg.: област Варна)
- Велико Трново (bulg.: област Велико Търново)
- Видин (bulg.: област Видин)
- Враца (bulg.: област Враца)
- Габрово (bulg.: област Габрово)
- Добрич (bulg.: област Добрич)
- Крджали (bulg.: област Кърджали)
- Кјустендил (bulg.: област Кюстендил)
- Ловеч (bulg.: област Ловеч)
- Монтана (bulg.: област Монтана)
- Пазарджик (bulg.: област Пазарджик)
- Перник (bulg.: област Перник)
- Плевен (bulg.: област Плевен)
- Пловдив (bulg.: област Пловдив)
- Разград (bulg.: област Разград)
- Русе (bulg.: област Русе)
- Силистра (bulg.: област Силистра)
- Сливен (bulg.: област Сливен)
- Смолян (bulg.: област Смолян)
- Софијска област (bulg.: Софијска област)
- Софија (bulg.: област София)
- Стара Загора (bulg.: област Стара Загора)
- Трговище (bulg.: област Трговище)
- Хасково (bulg.: област Хасково)
- Шумен (bulg.: област Шумен)
- Јамбол (bulg.: област Ямбол)
Източникы
praviti- ↑ "Constitution of the Republic of Bulgaria". National Assembly of the Republic of Bulgaria. Data dostupa: 30 avgusta 2020.
- 1 2 "Population and Demographic Processes in 2019 | National statistical institute". www.nsi.bg. Data dostupa: 29 maja 2020.
Внєшње линкы
praviti- Tutoj članok imaje prěvod iz članka «Bulgaria» v Vikipediji na anglijskom (spis avtorov; dozvoljenje CC BY-SA 4.0).